Ćao drugarići,
Evo mene posle 2 nedelje. Trebalo mi je malo vremena (dobro možda i malo više) da se naviknem ponovo na školu, i da se sve vrti oko škole i da mi se bazira na istoj. Onda i ja nisam bila sasvim raspoložena, proživljavala sam neke stresne trenutke, za mene stresne i nisam imala nikakvu ideju za pisanje.
A onda se pre 10 minuta javila ideja da nastavim svoj serijal Miciemica talks about. Prethodni i prvi post iz ovog serijala je o blogu, a zatim sam se dvoumila da li da pričam o muško-ženskim odnosima ili o žensko-ženskim. Svašta sam doživela i tek ću da doživljavam, znam, ali imam dovoljno iskustva da pričam o ovome.
Zašto je preovladala tema muško-ženski odnosi, ne bih baš znala da vam kažem, ali očekujte i post o drugoj temi, takođe.
Uh, odakle početi...
Prva i važna stvar što smatram jeste postoje li muško-ženska prijateljsta? NE, NE, NE I NE.
Naravno, svaka žena ima muškarca za prijatelja i obrnuto, ali je uvek tu neka doza distance. Najbolje drugarstvo između dva pola smatram da ne postoji. Kad tad će tu neko da se zaljubi, poklekne, padne na tom testu.
Pre 2 godine doživela sam jedan od najvećih gubitaka u mom životu. Imala sam najboljeg druga i ja sam bila isto tako njegova najbolja drugarica. Bila sam mu kao mlađa sestra, a on meni kao stariji brat. Bio je moja najveća podrška, mogu slobodno to da kažem, a onda sam ja poklela. Ja sam bila ta koja se zaljubila i u njemu videla nešto više. I tu je našem prijateljstvu došao kraj. Sad, kad je već 2 godine prošlo od svega toga, apsolutno ga razumem i podržavam. Ne možeš da budeš s nekim prijatelj ako znaš da mu se sviđaš, osim ako se gaje obostrana osećanja. Tada, to su bili najstresniji trenuci u mom životu. Mesecima sam pokušavala da ga vratim, trudila sam se, nisam mogla da podnesem to što više nije tu, ali sam to posle podužeg vremena prebolela.
On i ja smo se posle 9 meseci od svađe našli, popričali sasvim lepo i zatim je svako svojim putem nastavio. Smatram da je to bio najbolji način za nas dvoje. Jeste, bila sam jako srećna uz njega, video je moje pravo lice i poznavao svaku moju manu i vrlinu, znao je i kako dišem i šta i kad osećam. Ali nije bilo drugog izlaza iz te situacije osim da mi odemo jedno od drugog. Ja nisam mogla da se odljubim od njega u tom trenutku, on nije mogao da se zaljubi u mene, jer je u meni video isključivo prijatelja i ništa više.
Sad imam totalna neka druga razmišljanja po pitanju njega i mene. Ja mu se duboko zahvaljujem za sve što mi je pružio, jer imam neko novo iskustvo. Izašla sam jača, pametnija, zrela iz cele te situacije. I ne bih volela da mi se ikada više vrati u život, jer ja u njemu više ne vidim ni prijatelja ni potencijalnog partnera, ali on je bio najbolja muška osoba koju sam ja upoznala.
Puno vremena mi je trebalo da sve to tzv. svarim, sazrim, razumem neke stvari da bih ovo mogla da podelim sa vama.
Posle svega što sam ja doživela s njim, smatram da najbolja muška-ženska prijateljstva ne postoje.
Što se tiče momaka i devojaka, tog odnosa. Uh, ja sam komplikovana jako.Ne u smislu, zahtevna fizički i materijalno, daleko od toga. Samo prosto ako mi se neko ne svidi na prvu loptu, ne verujem da će kroz neki vremenski period da poboljša to moje mišljenje.
Nisu svi savršeni, pa tako ni ja, naravno. Ali ne verujem ni u ljubav na prvi pogled, jer taj osećaj ume opasno da zavara.
Ja sam osoba koja se daje i u ljubavi i u prijateljstvu maksimalno. Svaki atom svog tela dam toj osobi, zaslužila to ili ne. I umem nekada da padam nisko zbog toga. Ali onog trenutka kada ja presečem i kažem kraj, to je onda kraj. Davaću šanse, vreme da se ta osoba popravi, ali kad padne u moji očima, onda je pala. Što bi stariji ljudi rekli ne bi ga oprao ni Dunav ni Sava.
Ako se ja sviđam nekom ko se meni ne dopada, onda pokušavam da ga zaobiđem, da se distanciram. Ne volim da dajem ljudima lažnu nadu, jer to ne zaslužuju. Uvek mi u takvim situacijama prolazi kroz glavu rečenica: ''Ono što ne želiš da rade tebi, ne radi drugima.'' i stvarno jeste tako.
Da li sam sada zaljubljena? Da, jesam. To je sve što ću da kažem na tu temu. On i ja smo jedna velika priča za sebe i smatram kao baš ličnu stvar i ne bih da to trenutno delim s vama.
Šta vi mislite? Postoje li muško-ženska prijateljstva? Ako da, zašto da? Ako ne, zašto ne? Jel ste imali vi neka iskustva srećna ili i ne tako srećna?
Eto, podelila sam malo moje privatnosti i svoje mišljenje, da začinimo lepo ovu radnu nedelju interesantnom temom.
Uživajte u svakom vikendu što više možete, jer radni dan je ipak radni dan.
Šaljem puno poljubaca
Do sledećeg čitanja,
Miciemica.
Evo mene posle 2 nedelje. Trebalo mi je malo vremena (dobro možda i malo više) da se naviknem ponovo na školu, i da se sve vrti oko škole i da mi se bazira na istoj. Onda i ja nisam bila sasvim raspoložena, proživljavala sam neke stresne trenutke, za mene stresne i nisam imala nikakvu ideju za pisanje.
A onda se pre 10 minuta javila ideja da nastavim svoj serijal Miciemica talks about. Prethodni i prvi post iz ovog serijala je o blogu, a zatim sam se dvoumila da li da pričam o muško-ženskim odnosima ili o žensko-ženskim. Svašta sam doživela i tek ću da doživljavam, znam, ali imam dovoljno iskustva da pričam o ovome.
Zašto je preovladala tema muško-ženski odnosi, ne bih baš znala da vam kažem, ali očekujte i post o drugoj temi, takođe.
Uh, odakle početi...
Prva i važna stvar što smatram jeste postoje li muško-ženska prijateljsta? NE, NE, NE I NE.
Naravno, svaka žena ima muškarca za prijatelja i obrnuto, ali je uvek tu neka doza distance. Najbolje drugarstvo između dva pola smatram da ne postoji. Kad tad će tu neko da se zaljubi, poklekne, padne na tom testu.
Pre 2 godine doživela sam jedan od najvećih gubitaka u mom životu. Imala sam najboljeg druga i ja sam bila isto tako njegova najbolja drugarica. Bila sam mu kao mlađa sestra, a on meni kao stariji brat. Bio je moja najveća podrška, mogu slobodno to da kažem, a onda sam ja poklela. Ja sam bila ta koja se zaljubila i u njemu videla nešto više. I tu je našem prijateljstvu došao kraj. Sad, kad je već 2 godine prošlo od svega toga, apsolutno ga razumem i podržavam. Ne možeš da budeš s nekim prijatelj ako znaš da mu se sviđaš, osim ako se gaje obostrana osećanja. Tada, to su bili najstresniji trenuci u mom životu. Mesecima sam pokušavala da ga vratim, trudila sam se, nisam mogla da podnesem to što više nije tu, ali sam to posle podužeg vremena prebolela.
On i ja smo se posle 9 meseci od svađe našli, popričali sasvim lepo i zatim je svako svojim putem nastavio. Smatram da je to bio najbolji način za nas dvoje. Jeste, bila sam jako srećna uz njega, video je moje pravo lice i poznavao svaku moju manu i vrlinu, znao je i kako dišem i šta i kad osećam. Ali nije bilo drugog izlaza iz te situacije osim da mi odemo jedno od drugog. Ja nisam mogla da se odljubim od njega u tom trenutku, on nije mogao da se zaljubi u mene, jer je u meni video isključivo prijatelja i ništa više.
Sad imam totalna neka druga razmišljanja po pitanju njega i mene. Ja mu se duboko zahvaljujem za sve što mi je pružio, jer imam neko novo iskustvo. Izašla sam jača, pametnija, zrela iz cele te situacije. I ne bih volela da mi se ikada više vrati u život, jer ja u njemu više ne vidim ni prijatelja ni potencijalnog partnera, ali on je bio najbolja muška osoba koju sam ja upoznala.
Puno vremena mi je trebalo da sve to tzv. svarim, sazrim, razumem neke stvari da bih ovo mogla da podelim sa vama.
Posle svega što sam ja doživela s njim, smatram da najbolja muška-ženska prijateljstva ne postoje.
Što se tiče momaka i devojaka, tog odnosa. Uh, ja sam komplikovana jako.Ne u smislu, zahtevna fizički i materijalno, daleko od toga. Samo prosto ako mi se neko ne svidi na prvu loptu, ne verujem da će kroz neki vremenski period da poboljša to moje mišljenje.
Nisu svi savršeni, pa tako ni ja, naravno. Ali ne verujem ni u ljubav na prvi pogled, jer taj osećaj ume opasno da zavara.
Ja sam osoba koja se daje i u ljubavi i u prijateljstvu maksimalno. Svaki atom svog tela dam toj osobi, zaslužila to ili ne. I umem nekada da padam nisko zbog toga. Ali onog trenutka kada ja presečem i kažem kraj, to je onda kraj. Davaću šanse, vreme da se ta osoba popravi, ali kad padne u moji očima, onda je pala. Što bi stariji ljudi rekli ne bi ga oprao ni Dunav ni Sava.
Ako se ja sviđam nekom ko se meni ne dopada, onda pokušavam da ga zaobiđem, da se distanciram. Ne volim da dajem ljudima lažnu nadu, jer to ne zaslužuju. Uvek mi u takvim situacijama prolazi kroz glavu rečenica: ''Ono što ne želiš da rade tebi, ne radi drugima.'' i stvarno jeste tako.
Da li sam sada zaljubljena? Da, jesam. To je sve što ću da kažem na tu temu. On i ja smo jedna velika priča za sebe i smatram kao baš ličnu stvar i ne bih da to trenutno delim s vama.
Šta vi mislite? Postoje li muško-ženska prijateljstva? Ako da, zašto da? Ako ne, zašto ne? Jel ste imali vi neka iskustva srećna ili i ne tako srećna?
Eto, podelila sam malo moje privatnosti i svoje mišljenje, da začinimo lepo ovu radnu nedelju interesantnom temom.
Uživajte u svakom vikendu što više možete, jer radni dan je ipak radni dan.
Šaljem puno poljubaca
Do sledećeg čitanja,
Miciemica.
Нема коментара:
Постави коментар